Povrede skočnog zgloba spadaju među najčešće povrede lokomotornog sistema, bilo da se dese tokom sportskih aktivnosti ili svakodnevnog hoda. Najčešće nastaju usled naglog izvrtanja stopala (distorzija).
Evo kratkog pregleda glavnih tipova povreda:
Ovo je najčešći tip povrede gde dolazi do prekomernog istezanja ili delimičnog kidanja ligamenata koji stabilizuju zglob.
Simptomi: Nagli bol, otok, pojava podliva (hematoma) i otežan oslonac na nogu.
Stepeni: Variraju od blagog istezanja (I stepen) do potpunog kidanja ligamenata (III stepen).
Nastaje usled hroničnog preopterećenja ili ponavljajućih pokreta. Najpoznatiji je tendinitis Ahilove tetive, koji izaziva bol u zadnjem delu zgloba i pete.
Pucanje jedne ili više kostiju koje čine zglob (tibiija, fibula ili talus). Često zahtevaju imobilizaciju gipsom ili, u težim slučajevima, hiruršku intervenciju.
Mogu nastati kao posledica teških uganuća. Oštećenje hrskavice unutar zgloba može dovesti do dugotrajnog bola i osećaja “blokiranja” zgloba.
U prvim satima nakon povrede standardni protokol je:
Rest (Odmor) – Prestanak aktivnosti.
Ice (Led) – Hlađenje radi smanjenja otoka.
Compression (Kompresija) – Upotreba elastičnog zavoja ili adekvatne ortoze.
Elevation (Elevacija) – Držanje noge u podignutom položaju.
Za stabilizaciju zgloba tokom oporavka, ključnu ulogu igraju ortopedski steznici koji pružaju kompresiju i sprečavaju ponovno izvrtanje, dok istovremeno omogućavaju koži da diše.
Gornji skočni zglob (articulatio talocruralis) je spoj između donjih okrajaka kostiju potkolenice (tibia et fibula) i tela skočne kosti (talus). Fibroznu opnu zglobne čahure pojačavaju unutrašnja pobočna veza, označena kao deltasta veza (lig. deltoideum) i spoljašnje pobočne veze. Gornjim skočnim zglobom izvode se pokreti pregibanja (flexio), pri kome se gornja strana stopala kreće ka potkolenici, […]
